Finansiranje od treće strane u VIAC arbitraži: otkrivanje i sukobi interesa

Finansiranje od treće strane u VIAC arbitraži ne treba ostati izvan procesne dokumentacije. Strana koja koristi spoljno finansiranje mora prema članu 13a Vienna Rules otkriti njegovo postojanje i identitet finansijera.

Obaveza se ne odnosi samo na zahtev za arbitražu. Ona postoji i kada se ugovor o finansiranju zaključi tokom postupka. U tom slučaju podatke treba otkriti odmah nakon zaključenja ugovora.

Za praksu je važno šta se tačno otkriva, kada informacije moraju biti dostupne i zbog čega je identitet finansijera važan za nezavisnost arbitražnog suda. Ovaj tekst obrađuje upravo ta VIAC pitanja. Opšte finansiranje postupka, konačna odluka o troškovima i pravna pomoć predstavljaju odvojene teme.

Značenje finansiranja prema Vienna Rules

Član 6 stav 1 tačka 1.9 Vienna Rules definiše finansiranje od treće strane kao ugovor sa fizičkim ili pravnim licem koje nije stranka u postupku i nije zastupnik stranke. To lice neposredno ili posredno finansira deo ili sve troškove postupka ili pruža drugu značajnu podršku.

Definicija obuhvata poklone i grantove, kao i dogovore kod kojih naknada ili povraćaj delimično zavise od ishoda postupka. Pravilo zato nije ograničeno samo na plaćanje računa. I druga značajna podrška može potpasti pod ovu odredbu.

Nije svaka uplata izvan predmeta automatski finansiranje od treće strane. Uobičajeno finansiranje unutar same stranke, rad njenog advokata ili uplata druge stranke ne moraju ispuniti ovaj pojam. Potrebno je ispitati stvarnu strukturu ugovora.

Kada je otkrivanje obavezno

Član 13a stav 1 predviđa tri moguća trenutka. Tužilac mora da otkrije finansiranje i identitet finansijera u zahtevu za arbitražu. Tuženi te podatke navodi u odgovoru na zahtev za arbitražu.

Ako se ugovor o finansiranju zaključi kasnije, stranka mora da otkrije podatke odmah nakon zaključenja ugovora. Postupak tada može već biti u odmakloj fazi. Kasniji ugovor zato ne znači da se informacija može odložiti do nekog nepovezanog kasnijeg podneska.

Datum zaključenja treba dokumentovati. Zajedno sačuvajte potpisani ugovor, izmene, početak finansiranja i prvo obaveštenje VIAC-u ili arbitražnom sudu. Tako se može pokazati kada je informacija postala dostupna i kada je prosleđena.

Koje podatke treba otkriti

Član 13a navodi dve osnovne informacije: postojanje finansiranja od treće strane i identitet finansijera. U obaveštenju treba jasno navesti koja stranka se finansira i koje fizičko ili pravno lice stoji iza aranžmana.

Kod grupnih struktura skraćeni naziv možda neće dovoljno označiti relevantno društvo. Proverite pravni naziv, sedište i povezana društva kada su ti podaci važni za identifikaciju finansijera. Potpun ugovor treba sačuvati za pravnu proveru.

Član 13a ne određuje da se svi komercijalni uslovi ugovora moraju odmah otkriti. To ipak ne znači da dodatni podaci nikada nisu potrebni. Generalni sekretar ili arbitražni sud mogu tražiti dodatne informacije radi procene nepristrasnosti i nezavisnosti.

Kako otkrivanje pokreće proveru sukoba

Identitet finansijera je važan jer spoljno lice može imati ekonomsku vezu sa ishodom postupka. Ako se finansiranje otkrije pre formiranja arbitražnog suda, Generalni sekretar prema članu 13a stav 2 obaveštava svakog arbitra predloženog za imenovanje ili već imenovanog arbitra.

Ta informacija omogućava arbitru da dopuni izjavu prema članu 16 stav 3, uključujući potvrdu nepristrasnosti i nezavisnosti. Član 16 stav 4 dodatno zahteva otkrivanje okolnosti koje mogu izazvati sumnju u nepristrasnost, nezavisnost ili dostupnost arbitra.

Otkrivanje ne znači da je arbitar automatski isključen. Ono stvara osnovu za proveru ranijih mandata, poslovnih odnosa i drugih veza. Potrebna je konkretna procena, a opšta sumnja nije zamena za takvu procenu.

Šta otkrivanje samo po sebi ne odlučuje

Član 13a ne odlučuje o osnovanosti zahteva, nadležnosti arbitražnog suda ili dopuštenosti postupka. Reč je o procesnoj informaciji. Samo otkrivanje takođe ne odlučuje ko će na kraju snositi troškove.

Odvojeno se procenjuju pravni i profesionalni aspekti konkretnog modela finansiranja, obezbeđenje troškova prema članu 33, predujmovi prema članu 42 i konačna odluka o troškovima prema članu 38. Naši tekstovi o neplaćenom VIAC predujmu troškova i o obezbeđenju troškova obrađuju ta pitanja posebno.

Za širu pripremu predmeta korisna je tematska stranica o pripremi arbitražnog postupka. Ona ne zamenjuje konkretnu proveru ugovora o finansiranju i uključenih lica.

Dokumenti potrebni za proveru

Pouzdana provera treba da obuhvati arbitražni sporazum, zahtev za arbitražu ili odgovor, ugovor o finansiranju i njegove izmene. Zabeležite i identitet finansijera, povezana društva i datum zaključenja ugovora.

Ako je arbitražni sud već imenovan, uredite izjave arbitara, predloge za imenovanje i komunikaciju sa VIAC-om. Tako se može proveriti da li je identitet finansijera već uzet u obzir i da li nove informacije treba odmah dostaviti.

Finansiranje, grant, povraćaj i naknadu prema uspehu ne treba tretirati kao iste pojmove. Kod mešovitih aranžmana često je odlučujuća tačna odredba o plaćanju troškova, povraćaju, naknadi ili obezbeđenju.

Izbeći uobičajene greške pri otkrivanju

Česta greška je da se ugovor sačuva, ali da se društvo koje stoji iza finansiranja ne označi jasno. Druga greška je odlaganje otkrivanja iako je ugovor zaključen tokom postupka.

Nije dovoljno ni pretpostaviti da finansijera treba navesti tek kada arbitar izričito zatraži podatak. Član 13a obavezuje stranku na otkrivanje. Svrha je da se provera sukoba omogući u ranoj fazi.

Otkrivanje na kraju ne treba pretvoriti u opštu tvrdnju o pristrasnosti. Koristan sledeći korak je usmerena provera osoba, društava, mandata i poslovnih odnosa. Naš tekst o proveri sukoba pre imenovanja arbitra daje dodatni kontekst.

Sledeći koraci u konkretnom VIAC predmetu

Prvo treba utvrditi da li spoljno lice ili društvo finansira troškove postupka ili pruža drugu značajnu podršku. Zatim treba zabeležiti identitet, datum zaključenja i stranku koju finansiranje obuhvata.

Sledeće se proverava da li je informacija otkrivena u zahtevu za arbitražu ili odgovoru, ili kasniji ugovor zahteva neposredno otkrivanje. Ako arbitražni sud još nije formiran, informaciju treba bez odlaganja uključiti u procesnu komunikaciju.

Za pravnu proveru korisni su potpun ugovor o finansiranju, arbitražni sporazum, procesna komunikacija i kratka hronologija. Tematska stranica o proveri arbitražne klauzule vodi do prethodnih pitanja o klauzuli i krugu stranaka.

Česta pitanja o VIAC finansiranju

Da li se finansijer treće strane mora otkriti u VIAC arbitraži?

Da. Član 13a Vienna Rules zahteva da se postojanje finansiranja i identitet finansijera otkriju u zahtevu za arbitražu, odgovoru ili odmah nakon zaključenja kasnijeg ugovora o finansiranju.

Da li se mora otkriti ceo ugovor o finansiranju?

Član 13a kao osnovne podatke navodi postojanje finansiranja i identitet finansijera. Da li su potrebni dodatni dokumenti ili podaci zavisi od procesne situacije i provere sukoba interesa.

Da li otkrivanje automatski znači da postoji sukob kod arbitra?

Ne. Otkrivanje omogućava proveru nepristrasnosti i nezavisnosti. Dalja procena zavisi od konkretnih odnosa ili okolnosti koje povezuju finansijera, stranke i arbitra.

Sljedeći korak

Treba prikupiti ugovor, arbitražnu klauzulu, korespondenciju i rokove. Zatim se može procijeniti da li su pregovor, osiguranje ili arbitraža u fokusu.