Litispendencija kod različitih stranaka: kada državni sud može nastaviti postupak

Litispendencija prema § 584 stav 3 ZPO postoji samo ako se stranke i predmet spora u postupku pred državnim sudom podudaraju sa strankama i predmetom već pokrenute arbitraže. Nužno suparničarstvo može zahtevati da se o jednom zahtevu odluči prema više stranaka. Ono samo po sebi ne čini osobu koja nije navedena u arbitražnoj tužbi strankom tog postupka.

Austrijski Vrhovni sud je ovu granicu pojasnio u odluci 8 Ob 119/25w od 24. juna 2026. Tužba pred državnim sudom bila je usmerena protiv člana, dok se arbitražni postupak odnosio na zadrugu. Prigovor litispendencije zato nije uspeo zbog nedostatka identiteta stranaka.

U praksi treba odvojeno postaviti tri pitanja: ko je stranka arbitražnog postupka, koji zahtev je u njemu pokrenut i kakvo samostalno dejstvo ima arbitražna klauzula. Tek tada se može proceniti da li državni sud mora odbaciti tužbu ili može nastaviti postupak.

Šta znači litispendencija prema § 584 stav 3 ZPO

§ 584 stav 3 ZPO sprečava da se isti zahtev istovremeno vodi u već pokrenutoj arbitraži i u drugom postupku pred državnim sudom ili drugim arbitražnim sudom. Ako se podnese nova tužba za isti predmet, ona se odbacuje. Pravilo štiti stranke od paralelnih odluka o istom sporu.

Ovo pravilo se razlikuje od § 584 stav 1 ZPO. Stav 1 se odnosi na stvarnu nenadležnost državnog suda kada je konkretna stvar obuhvaćena arbitražnim sporazumom i tuženi blagovremeno istakne prigovor. Stav 3 pretpostavlja da već postoji arbitražni postupak o istom zahtevu.

Stranica o proveri arbitražne klauzule zato odgovara na drugo prethodno pitanje. Ugovor može sadržati arbitražni sporazum, iako za tužbu pred državnim sudom ne postoji litispendencija zbog različitih stranaka ili predmeta spora.

Zašto je identitet stranaka odlučujući

Prema odluci 8 Ob 119/25w, stranke u postupku pred državnim sudom i u arbitraži moraju se podudarati. Odlučujući je stvarni procesni položaj. Treba utvrditi ko je naveden kao stranka u arbitražnoj tužbi i protiv koga je zahtev u njoj usmeren.

Druga osoba može biti ekonomski pogođena, koristiti istu ugovornu strukturu ili biti posredno obuhvaćena odlukom. Te okolnosti ne zamenjuju formalnu i sadržajnu proveru položaja stranke. Zajednički punomoćnik takođe sam po sebi ne stvara dodatnu stranku.

Kod umešanja je potrebna posebna pažnja. Umešač podržava jednu stranku. Time automatski ne postaje tužilac ili tuženi. Za litispendenciju je važno da li je ta osoba postala stranka arbitražnog postupka.

Nužno suparničarstvo ne dodaje stranku automatski

Nužno suparničarstvo se odnosi na osobe koje moraju učestvovati da bi odluka važila na jedinstven način. Ono može biti važno za dopuštenost ili osnovanost tužbe. Iz njega ipak ne proizlazi da osoba koja nedostaje u arbitražnoj tužbi postaje stranka bez dodatne procesne radnje.

Vrhovni sud jasno razlikuje ova pitanja: za litispendenciju je važno ko može biti stranka arbitražnog postupka, a ne ko je trebalo da bude stranka. Nužno suparničarstvo zato po sili zakona ne uvodi treću osobu u arbitražu. Nedostatak nužne stranke u postupku pred državnim sudom može imati drugu procesnu posledicu.

Pod određenim uslovima treća osoba može biti uključena kao stranka u arbitraži na osnovu autonomije stranaka i slobodnog uređenja postupka. § 594 ZPO daje odgovarajući okvir. U konkretnom predmetu takvo uključivanje mora biti sprovedeno i dokumentovano. Pretpostavka nije dovoljna.

Identitet predmeta spora treba posebno proveriti

Pored stranaka mora postojati i identitet predmeta spora. Nije dovoljno da se oba postupka odnose na isti projekat, zadrugu ili odluke. Treba uporediti konkretan tužbeni zahtev, pravni zahtev i činjenice na kojima se zahtev zasniva.

Dva postupka mogu imati iste stranke, a različit predmet spora. Postupak o valjanosti sticanja udela razlikuje se od zahteva za naknadu štete ili tužbe kojom se pobija druga odluka. Sama ekonomska povezanost ne stvara litispendenciju.

Postojeći tekst o višestranoj arbitraži i vezanosti klauzulom obrađuje stranke koje arbitražna klauzula obavezuje. Za § 584 stav 3 ZPO potrebno je dodatno uporediti zahteve koji su već pokrenuti.

Posledice za postupak pred državnim sudom

Kada se utvrde stranke i zahtev, državni sud mora ispitati procesni položaj i istaknute prigovore. Ako litispendencija postoji, drugi postupak o istom zahtevu ne može se nastaviti. Ako su stranke različite, odluka 8 Ob 119/25w pokazuje da § 584 stav 3 ZPO iz tog razloga ne važi.

To ne znači automatski da je državni sud nadležan u svakom predmetu. Arbitražna klauzula može samostalno dovesti do prigovora prema § 584 stav 1 ZPO. Konkretna stvar mora biti obuhvaćena tekstom i domašajem sporazuma. Ova dva ispitivanja treba prikazati odvojeno.

Kada se tužba podnese pred državnim sudom uprkos arbitražnoj klauzuli, tuženi treba rano da razlikuje prigovor stvarne nenadležnosti od prigovora litispendencije. Tekst o tužbi pred državnim sudom uprkos arbitražnoj klauzuli objašnjava prvi prigovor i njegov vremenski okvir.

Dokumenti i redosled provere u praksi

Provera identiteta počinje potpunom arbitražnom tužbom sa prilozima. Treba dodati tužbu pred državnim sudom, odgovore na tužbu, izjave o umešanju, punomoćja i dokaze o dostavljanju. Izvodi ili beleška o ekonomskoj povezanosti retko pouzdano dokazuju položaj stranke.

Pripremite tabelu sa četiri kolone: stranka u arbitraži, stranka pred državnim sudom, istaknuti zahtev i tražena pravna posledica. Dodajte datume podnošenja i procesnu fazu. Tako se vidi da li se isti zahtev vodi između istih stranaka.

Pri pripremi arbitražnog postupka treba zabeležiti da li je i kada treća osoba izričito uključena kao stranka. Kod povezanih postupaka treba razlikovati litispendenciju od spajanja dve VIAC arbitraže. Spajanje se odnosi na više pokrenutih arbitraža, dok litispendencija sprečava drugi postupak o istom zahtevu.

Šta odluka Vrhovnog suda znači za slične predmete

Odluka 8 Ob 119/25w rešava pitanje litispendencije kroz procesni položaj stranaka. Vrhovni sud zato nije morao konačno da odluči da li je tužena osoba bila član zadruge ili da li je arbitražna klauzula sadržajno obuhvatala spor. Ta pitanja ostaju samostalno važna u drugim predmetima.

Odluka postavlja redosled provere. Najpre se utvrđuju stranke i zahtev u već pokrenutoj arbitraži. Zatim se upoređuje predmet spora. Tek kada litispendencija ne otpada već zbog različitih stranaka, odlučujući postaju dalji prigovori i domašaj arbitražne klauzule.

Tekst klauzule, arbitražna tužba, tužbeni zahtev pred državnim sudom i sve radnje uključivanja druge osobe moraju se čitati zajedno. Pravna posledica zavisi od tih dokumenata i stvarnog procesnog stanja.

Česta pitanja o litispendenciji

Kada postoji litispendencija prema § 584 stav 3 ZPO?

Prema sudskoj praksi potrebni su identitet stranaka i identitet predmeta spora. Već pokrenuta arbitraža zato sprečava drugi postupak o istom zahtevu između istih stranaka.

Da li nužni suparničar automatski postaje stranka arbitraže?

Ne. Nužno suparničarstvo ne uvodi automatski osobu koja nije navedena u arbitražnoj tužbi. Uključivanje može biti moguće pod određenim uslovima i mora biti dokumentovano u arbitražnom postupku.

Koja je razlika između litispendencije i arbitražne klauzule?

Arbitražna klauzula odnosi se na sporazum i njegov domašaj. Litispendencija se odnosi na već pokrenutu arbitražu i identitet njenih stranaka i predmeta spora. Ova pitanja se proveravaju odvojeno.

Sljedeći korak

Treba prikupiti ugovor, arbitražnu klauzulu, korespondenciju i rokove. Zatim se može procijeniti da li su pregovor, osiguranje ili arbitraža u fokusu.